Naša vera još je živa,
Svete pesme nas još pale,
Sunčano se zlato sliva
Na humove razlistale.

Srcem slutim, rodni kraju,
Da je lak tvoj korak prosti
I da mnoga vodi k raju
Staza tvoje pobožnosti.

K sreći vode puti tvoji,
Tek na jednom studen steže
Belim plačem one koji
Ka novome svetu teže.

Tu su dignute palate
Od opeka crkve naše;
Te palate – kazamate
Lanci zvekom uspavaše.

Ne preklinji Bogom mene
Ni da živim ni da ljubim;
Onim putem ću da krenem
Rusu glavu da izgubim.

Sergej Jesenjin

1915.